Ljiljana Đurđić je možda usamljeni primer srpskog pisca/spisateljice koji je u svojim tekstovima različitih žanrova, pišući o fenomenima socijalističke i tranzicione kulture, njihovim kanonima, vrednostima i mnjenjima, ismevajući pisce i spisateljice, kritikujući muški patrijarhalni poredak, paradoksalno, ne bivajući uvek dosledna, tokom čitave karijere radila protiv sebe i svog statusa u srpskoj književnosti, koji su, ne samo u našoj kulturi, spisateljice uvek skupo plaćale.