"Za duh Beograda važni su ljudi po kafanama i po gradskim saobraćajnim vozilima. Ima nešto nahereno u tim karakterima. Po kafanama koje su u doba tranzicije surovo pogašene, pisac oseća još uvek prisustvo duša nekadašnjih Beograđana. Relativno je malo ljudi zavičajno iz Beograda, ali svi koji u njega dođu ubrzo nađu hiljade svojih malih zavičaja. po ulicama, trgovima i kafanama. Njihovi su razgovori onde vođeni ponajmanje o izborima i političkim liderima. Oni brzo prolaze i nestaju kao nešto efemerno, dostojno zaborava i nipodaštavanja.“