Pričao mi je otac dok smo šetali Bugojnom ili Slavonskim Brodom, gde je on kao mašinski inžinjer radio davnih godina prošlog veka, da kao klinac nikada nisam uspeo da njegovu ponudu: „Kupiću ti sladoled ako budeš ćutao samo jedan minut“ uspešno prihvatim. A moj je otac bio čovek od reči, tako da sam sladoled dobijao retko, jedino uz intervenciju majke: “Hajde Aco kupi detetu sladoled, vidiš da ne ume da ćuti.“