Moje poslednje jutro u Iraku počelo je prilično neslavno. Umesto alarma, budi me duboko, iritantno brundanje. Zvuk odlazi, pa se vraća, uporan i sve bliži. Trljam oči, provirujem iz šatora i imam šta da vidim - pored same moje glave prolazi traktor, vredno preoravajući livadu na kojoj sam zanoćio.