Ruke mi se znoje, osećam čudno uzbuđenje. Nisam igrala Pac-Man od detinjstva, ali prsti se sećaju pokreta - levo, dole, desno. Moj žuti junak juri kroz lavirint na ogromnom ekranu, proždire sve pred sobom. I taman kad pomislim da sam uhvatila ritam - evo njih. Crveni duh mi je već za petama, plavi mi seče put, saterana sam u ćošak. Znam šta sledi... Pokušavam još jednom, ipak je ovo najveći Pac-Man na svetu.