Uprkos ponovljenim upozorenjima svojih obaveštajnih službi o riziku od iranske odmazde i blokade Ormuskog moreuza, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je pokrenuo napade koji su izazvali zaoštravanje u Zalivu, preneo je danas francuski list Tribin (La Tribune). Iranska odmazda u Zalivu, koja ga je, prema rečima samog Trampa, zatekla nespremnog, ipak je bila među scenarijima koje su američke obaveštajne službe smatrale mogućim pre nego što je pokrenuta ofanziva na Teheran. Prema nekoliko izvora bliskim američkim obaveštajnim službama, mogućnost regionalnog širenja sukoba nije bila nemoguća. Pre početka napada, analitičari su ocenili da su iranski napadi na američke saveznike u Zalivu "visoko na listi potencijalnih posledica". Tramp je nedavno rekao da nije trebalo da Iranci napadnu druge zemlje na Bliskom istoku i da to niko nije očekivao i da su svi bili šokirani. Ta izjava je u oštroj suprotnosti sa informacijama koje su prethodno prikupile federalne agencije zbog čega se pokreće rasprava o lancu komandovanja unutar američke izvršne vlasti. U srži ovog niza događaja je vojna operacija nazvana "Epski bes", pokrenuta 28. februara zajedno sa Izraelom, koja je bila zasnovana na osporenim opravdanjima. Američka administracija je istakla neposrednu pretnju iranskog programa balističkih raketa sposobnog da pogodi teritoriju SAD, kao i ubrzani razvoj nuklearnog oružja za nekoliko nedelja, tvrdnje koje same obaveštajne službe nisu potvrdile, navodi Tribin. "Paralelno sa tim, američke obaveštajne službe su identifikovale i druge velike rizike, posebno mogućnost blokade Ormuskog moreuza, strateškog prolaza za gotovo 20 odsto globalnih tokova nafte i tečnog prirodnog gasa. Takav poremećaj bi predstavljao trenutni šok za energetska tržišta, već oslabljena geopolitičkim tenzijama. Taj scenario je kasnije potvrđen", dodao je francuski list na svom sajtu. I drugi francuski mediji smatraju da američko-izraelskim napadima na Iran jeste desetkovana vlast ubistvima visokih zvaničnika, počev od ajatolaha Alija Hamenija, ali i dalje nije smenjen režim. Zapravo, gotovo tri nedelje od početka napada 28. februara Islamska Republika Iran i dalje je na vlasti. Do sada američko-izraelski napadi su već pogodili više od 15.000 meta i ubili oko 2.000 ljudi, među kojima brojni civili od kojih 194 dece. "Međutim, iranske vlasti su navikle i na masakriranje sopstvenog stanovništva i ovi napadi ih čine ravnodušnim. Iranski lideri bi čak mogli da proglase pobedu zbog same činjenice da su do sada pružali otpor vodećoj svetskoj vojnoj sili, iz dubina svojih bunkera", preneo je francuski list Alzas (Alzace). Tramp, sa svoje strane, moraće da se suoči sa činjenicama - "koliko god masovni bili, vazdušni napadi nisu dovoljni da sruše diktaturu sposobnu da pokori 90 miliona ljudi", ocenio je taj regionalni list. Postavlja se pitanje da li Tramp i dalje poziva na promenu režima, ili je "samo" reč o uništavanju iranskog nuklearnog programa, naveli su brojni francuski mediji. Kako se vazdušni napadi pojačavaju, najveća neizvesnost ostaje u vezi sa ratnim ciljevima kojima teži Bela kuća. Frustriran što još uvek ne može da proglasi pobedu, pa čak i pomalo nervozan, američki predsednik zna da vreme ističe, navode mediji. Izbori za Kongres na polovini mandata američkog predsednika, zakazani su za nešto manje od osam meseci, dok 59 odsto Amerikanaca ne odobrava rat u Iranu. U autorskom tekstu za Mond (Le Monde), politikolog i stručnjak za SAD Mari-Sesil Nav (Marie-Cecile Naves) analizirala je narative koje je predstavila Bela kuća kao deo senzacionalističke komunikacijske strategije u ratnom vremenu koja "briše granice između fikcije, stvarnosti i uticaja na popularnu kulturu". "Već dve nedelje tragamo za racionalnim razlozima koji stoje iza odluke Sjedinjenih Američkih Država, zajedno sa Izraelom, da pokrenu rat protiv Irana. Stalne su promene retorike unutar Trampove administracije, njene svakodnevne kontradiktornosti i njeni neshvatljivi zahtevi. Američki predsednik zahteva bezuslovnu predaju, ali ko bi to trebalo da se preda", navela je ona i dodala da potraga za odgovorom ostaje uzaludna. Međutim, ono što je jasno jeste Trampova namera, od njegovog povratka na vlast u januaru 2025. godine, da stvori zabunu i iscrpi posmatrače. Dokazi su jasni - Beloj kući nije stalo do pružanja jasnih objašnjenja za ovaj sukob, ocenjuje Mari-Sesil Nav. Razloge za rat stoga treba tražiti negde drugde. Za Trampa, cilj ostaje isti: da ojača narativ o lideru iznad zakona, sposobnom da baci zemlju na kolena i zapanji svet. On ne vidi prošle neuspehe američke vojske kao lekcije koje treba naučiti, već kao poniženja koja treba osvetiti. List Poen (Le Point) smatra da je Tramp izgubio kontrolu nad ratom koji je započeo. "Većina iranskih vojnih lokacija je uništeno, zemlja više nema mornaricu ni vazduhoplovstvo, nekoliko gradova je u ruševinama. Međutim, blokiranjem Ormuskog moreuza, verski lideri su, barem za sada, preuzeli kontrolu nad sukobom", ocenio je Poen.