Blagdani su još trajali, ali njihova težina već je popustila. Grad je bio poluprazan, kafići tiši, a vrijeme kao da je usporilo. Obukla je kaput i krenula u dugu šetnju bez cilja. Nije razmišljala o novim odlukama ni velikim planovima. Samo je promatrala izloge, tragove snijega i ljude koji su, poput nje, tražili malo mira. Tog dana shvatila je da ne mora sve završiti do kraja godine. Neke misli mogu pričekati, a neke želje trebaju još malo vremena da sazriju. I prvi put joj se činilo da je to sasvim u redu.