Stupio sam na pust peron ispred stanične zgrade koja je dopola bila sakrivena skelama. Voz je otkloparao svom sledećem cilju. Dan je bio sunčan i neobično topao za ovo doba godine. Zašao sam uskim prolazom na drugu stranu zgrade. Visoko na njenom reprezentativnom pročelju mogle su se pročitati dve poslovice koje svedoče da je dolina reke Ar deo veseljačkog Porajnja. Na levoj strani kamene neogotičke građevine iz 1880. čitam reči ispisane nemačkom varijantom gotice: Vedra narav – zdrava krv. A na desnom krilu zgrade: Samo veselo – i pomaže Bog. To se na nemačkom čak i rimuje.