RTCG
Ulaz je običan, takvih ima na milione u Nemačkoj. Tamo gde su stanovi nešto jeftiniji – a to je u ovom kraju – imena na pločicama pored dugmeta za zvono nisu pedantno jednoobrazna, kao u zgradama sa skupljim kvadratima. Obično su prelepljivana više puta. Novi stanari bi jednostavno prekrili stara imena papirićem sa svojim imenom. Poneko bi se potrudio i kroz štampač provukao jasna, ozbiljna slova na plastificiranom papiru. Neko je samo ispisao svoje ime hemijskom olovkom na običnom papiru, otrgnutom iz detetove školske sveske. Novi stanar bi odoka makazama izrezao papirić veličinu pločice i pored zvona zalepio svoju rukotvorinu selotejpom. Kiša i vetar bi posle izvesnog vremena učinili svoje, novi papirić bi dobio uši, onda bi, sa jedne strane odlepljen, neko vreme landarao na vetru, dok ne bi sasvim otpao. Kada bi stanar to primetio nalepio bi novu cedulju sa imenom. Ne zbog smisla za red, već da bi dostavljači hrane ili Amazonovih paketa znali gde da zvone.
Go to News Site